Podeli i odštampaj

color #000000
color #000000

Nova oznaka na proizvodima dm marke


Od oktobra 2019. na određenim proizvodima dm marki naći će se nova oznaka koja potvrđuje da je proizvod bez mikroplastike i bez sintetičkih polimera, koji se razgrađuju u vodi

Mikroplastika je termin kojim se označavaju čestice plastike manje od 5 mm. Ona ne nastaje samo kao posledica nedovoljne razgradnje većih različitih plastičnih predmeta, već postoje mnogi kozmetički proizvodi i preparati koji sadrže mikroplastiku, te mikroplastiku stoga možemo podeliti na primarnu i sekundarnu. Primarna mikroplastika je već u svom nastanku manja od 5 mm dok sekundarna nastaje usitnjavanjem večih komada plastičnog otpada. Tako mikroplastika u prirodu može dospeti direktnim putem iz primarne plastike (kao sastavni deo pojedinih pasti za zube ili sredstava za piling) ili raspadanjem krupnijih komada plastike.


Negativan uticaj mikroplastike na živi svet odlikuje se dvojakim delovanjem, mehanićkim i hemijskim. Mehaničko delovanje svodi se na smetnje i punjenje digestivnog trakta životinja, nakon čega one često i uginu. Hemijsko delovanje mikroplastike vezano je za sposobnost čestica plastike da apsorbuju organske zagađivače o otpuštaju aditive tokom dugotrajnog procesa razgradnje, koji su sastavni deo strukture plastike. Najvećem riziku u oba slučaja izložene su životinje koje žive u morima.

Vrlo važna osobina plastike i mikroplastike jeste bioakumuliranje u tkivima živih organizma i njihova biomagnifikacija odnosno povećanje koncentracije štetnih supstanci u članovima prehrambenog lanca. Budući da je čovek krajnji konzument, on je predodređen da primi određenu količinu štetnih supstanci. Drugim rečima, ono što od plastike damo prirodi, vrati nam se u istom ili izmenjenom obliku u vodi hrane koju uzimamo iz mora ili vodu koju pijemo.

Iako je mikroplastika jedan od ozbiljnijih problema današnjeg doba, čovek čini premalo napora kako bi promenio svoje životne navike po pitanju upravljanja otpadom ili smanjenja upotrebe plastike u svakodnevnom životu. Nadu svakako pružaju koraci EU po pitanju značajnog povećanja stope reciklaže komunalnog otpada. U okviru Strategije o cirkularnoj ekonomiji EU, zemlje članice su se obavezale da će do 2030. Godine reciklirati čak 90% svog otpada, dok će samo za samo 10% otpada biti dozvoljeno odlaganje na sanitarnim deponijama.

Davanjem nove vrednosti plastičnom otpadu i malim promenama svakodnevnih navika modernog čoveka, poput korišćenja višenamenskih staklenih ambalaža, smanjenja upotrebe plastičnih kesa ili pažljivim odabirom proizvoda koje koristimo, zajedno možemo napraviti pozitivnu promenu.