Proizvodi bez mikroplastike

Od 2014. godine kozmetički proizvodi dm robne marke ne sadrže mikroplastiku. Kako bi kupcima omogućili još veću transparentnost, postoji i označavanje „bez mikroplastike“. Svako ko se odluči za proizvode sa ovom oznakom može da bude siguran da oni ne sadrže ni sintetičke polimere. To su plastična jedinjenja koja se između ostalog  koriste za zgušnjivanje proizvoda.

Preko 700 proizvoda marki kao što su Balea, Balea MEN, SUNDANCE, ebelin, Jessa, babylove i SEINZ. već imaju oznaku „Bez mikroplastike, bez vodorastvorljivih, čisto sintetičkih polimera“.

Pojam o kome se mnogo raspravlja „mikroplastika“ 

Trenutno se mnogo raspravlja o temi „mikroplastika“. Međutim, činjenice skrivene iza ovog pojma, koji se često koristi uopšteno i nije baš dobro objašnjen, mnogo su složenije nego što se to čini na prvi pogled. Pokušaćemo da u ovu temu unesemo više jasnoće.

Do danas ne postoji opšteprihvaćena definicija pojma „mikroplastika". Iz tog razloga, upravljanje proizvodima marke dm zasniva se na deklaraciji Nemačke savezne agencije za životnu sredinu, koja „mikroplastiku“ opisuje kao čvrste plastične mikročestice nerastvorljive u vodi, veličine pet milimetara (mm) i manje.

Kako mikroplastika dospeva u životnu sredinu?  

Poreklo plastičnih mikročestica u našem okruženju je raznoliko. Generalna razlika pravi se između sekundarne i primarne „mikroplastike":

• Sekundarna mikroplastika opisuje male plastične čestice koje nastaju prilikom usitnjavanja većih komada plastike. To može da se dogodi, na primer, usled vremenskih uslova ili abrazije. Studija koju je naručila Nemačka savezna agencija za životnu sredinu pokazuje da je razgradnja većih plastičnih delova („makroplastike“) najvažniji izvor za ulazak plastičnih mikročestica u okeane. Pored toga, na primer, habanje guma i odvajanje vlakana pri pranju sintetičkog tekstila posebno su česti izvori plastičnih mikročestica.
• Sa druge strane, pod primarnom „mikroplastikom“ podrazumevaju se plastične mikročestice koje se već proizvode u malim veličinama. To mogu da budu na primer osnovni peleti koji čine osnovni materijal za proizvodnju plastike ili se javljaju kao komponenta kozmetike sa abrazivnim dejstvom.

Sintetički polimeri stavljeni na test 

U nekim slučajevima, sintetički polimeri rastvorljivi u vodi takođe se razmatraju u kontekstu „mikroplastike“. Međutim, pošto različite grupe supstanci imaju različita fizička svojstva, važno je napraviti razliku. Prema sadašnjim rezultatima istraživanja, sintetički polimeri nisu otkriveni u vodama. Oni su rastvorljivi u vodi i ne poseduju postojanost plastičnih mikročestica. Pripisuje im se svojstvo da ne prolaze kroz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Koriste se, između ostalog, kao stabilizator ili zgušnjivač u proizvodima i na taj način doprinose kvalitetu i bezbednosti proizvoda. Na primer, omogućavaju bolje doziranje, što sa druge strane sprečava rasipanje proizvoda.

Međutim, postoje i proizvodi kod kojih zamena još nije moguća zbog njihovih specifičnih svojstava. Ovde razvijanje dobrih i bezbednih alternativa predstavlja dugoročan proces. U potrazi za zamenama, uvek je važno da budemo sigurni da one neće da imaju neke druge negativne efekte na ljude i životnu sredinu.