Korak po korak do vašeg doma

Ovo egzotično voće uzgaja više od 1.200 malih poljoprivrednika u Hosagundi i susednim područjima. Pojedinačne farme sa oko 4-8 hektara su prilično male.

Mali poljoprivrednici udružili su se u zadrugu, što je donelo brojne prednosti. Udruživanjem mogu da se razviju efikasniji procesi, mogu da se koriste zajednički resursi i da se preduzmu objedinjeni postupci sertifikacije. Pored toga, poljoprivrednici preko zadruge dobijaju obuke i biodimaničko đubrivo.

Ramesh, 42, od 2011. godine isporučuje džekfrut zadruzi. Pored džekfruta, on uzgaja i kokose i proso. Njegova polja su već generacijama u porodičnom vlasništvu, preuzeo ih je od svog oca. Ramesh je 2008. godine prešao na biodinamičku poljoprivredu. On naglašava, koliko je u poljoprivredi važan svaki pojedinačni radni korak, da bi se na kraju dobio visok prinos berbe i postigao dobar kvalitet.

Santosh ima 38 godina. I on je preuzeo farmu od svojih roditelja. Iz uverenja je 2012. godine prešao na biodinamičku obradu. Santosh prevashodno gaji džekfrut, tamarind, indijski orah, proso i kokose. Ramish i Santosh ponosno naglašavaju da od 2019. godine uzgajaju novu vrstu džekfruta, koji sadrži manje lepljivog biljnog soka, zbog čega je lakši za dalju obradu.

Džekfrut raste na stablu drveta. Ono godišnje rodi oko 250 plodova. Plod može da dostigne veličinu do 100 cm i težinu od 50 kg. Vreme cvetanja džekfruta je od septembra do februara. Plodovi rastu tokom cele godine, međutim, glavne sezone berbe su od aprila do maja i od decembra do januara, što je rezultat manje faze cvetanja tokom kišne sezone.

Nakon otprilike 80 dana beru se nezreli plodovi. To se obavlja pomoću teleskopskog srpa, kojim se džekfrut bere direktno sa tla, bez potrebe da se poljoprivrednici penju na drvo. Ova vrsta berbe značajno povećava bezbednost.

U tom trenutku još se nije razvila slatkoća – nezrelo meso plodova ima neutralan ukus, što ga čini idealnim kao zamenu za meso. Nasuprot tome, zrelo voće ima mešavinu ukusa manga, banane i ananasa.

Džekfrut se sastoji od različitih delova biljke. Unutrašnje meso ploda, koje okružuje košticu, botanički se naziva „pulpom“. Ove krtole su u stvari latice džekfruta.

Sveže obrani, mladi plodovi odnose se u privremeni magacin zadruge i odatle se u paketima prevoze do mesta obrade.

Šiva Kumar ima 48 godina i radi u kooperativi od 1999. godine. Kao terenski službenik, Šiva je u stalnoj komunikaciji sa poljoprivrednicima i redovno je na njihovim farmama. On ih obučava i savetuje u vezi sa organskom proizvodnjom. Poljoprivreda je Šivin život, a za budućnost se nada da će moći da prenese svoje znanje i entuzijazam za organsku proizvodnju i da nastavi saradnju sa poljoprivrednicima.

Kada džekfrut stigne u postrojenje za preradu u Bengaluru, koje pripada zadruzi, on se prvo podvrgava ulaznoj kontroli. Proverava se kvalitet i plodovi se sortiraju prema stepenu zrelosti.

Džekfrut se prvo ljušti…

… a zatim seče na male komade. Ljuska, kao i ostali delovi džekfruta koji nisu jestivi, odvajaju se i koriste za proizvodnju komposta odn. đubriva.

Tada se plod, prethodno isečen na male komade, blanšira

U narednom koraku plod se stavlja u salamuru i puni u konzerve.

Konzerve se zatvaraju i stavljaju u autoklav. To znači da se čitav sadržaj izlaže visokim temperaturama i pritisku – kao u ekspres loncu. Na taj način se obavlja pouzdana sterilizacija.

U svrhu obezbeđenja kvaliteta, roba se podvrgava različitim laboratorijskim ispitivanjima kao i dodatnoj krajnjoj kontroli, pre nego što se upakuje na palete za transport do luke u Chenalu. Odatle se brodom prevozi za Hamburg.

Harshita ima 23 godine i od 2019. godine radi u zadruzi na obradi džekfruta. Ona je odgovorna za to da svaka konzerva sadrži tačne informacije, kao na primer, broj šarže ili minimalni rok trajanja. U svom poslu Harshita najviše voli atmosferu, koordinaciju i diskusije sa svojim koleginicama i kolegama. Ima velike ambicije da napreduje u okviru firme.

Viji, 51, radi kao rukovodilac pogona. U njenom poslu joj se posebno dopada podrška ženama i njihovo osnaživanje. Radom u fabrici one stiču određeni stepen nezavisnosti, imaju stalni, redovan prihod i ne zavise od porodice ili supruga. Mogu da vode samostalan život. Pored toga, zadruga podržava školovanje dece i njihov siguran pristup obrazovanju.