Ekološka ambalaža – da li to uopšte postoji?

Kada je reč o održivosti, već dugo se ne računaju samo svojstva proizvoda. Od ambalaže takođe zavisi da li proizvod može da se smatra održivijom alternativom. Dobre vesti: upravo sada se mnogo radi na ambalaži. Kompanije sve ređe koriste dvostruko i trostruko pakovanje, a plastiku često zamenjuju kartonom. Ali čekajte, da li je to zaista održivije? I koji materijali za ambalažu su u stvari posebno ekološki prihvatljivi?

Ambalaža – prijatelj ili neprijatelj?

Svuda možemo da vidimo slike ambalažnog otpada koji je nemarno bačen u prirodu, pa nije nikakvo čudo da pakovanje ne uživa naročito dobru reputaciju. Međutim, ono što se zanemaruje kada je u pitanju problem otpada, koji je s pravom u fokusu: Ambalaža je važna za našu životnu sredinu. Na kraju krajeva, ona je ta koja štiti naše proizvode od oštećenja, kvarenja ili kontaminacije. Osim toga, nije pakovanje, već sam proizvod ono što čini najveći deo ekološkog otiska. Neiskorišćeni proizvod koji je zbog oštećenja odbačen i zamenjen novim ima veći uticaj na životnu sredinu od njegove ambalaže.

Naravno, sve ovo važi samo ako za pakovanje koristimo samo onoliko materijala koliko je neophodno. Trebalo bi da odbacimo ideju da je proizvod dobrog kvaliteta samo ako je upakovan u mnogo različitih materijala. Efikasna i odgovorna upotreba materijala osnova je ekološke ambalaže. Ovo se odnosi na sve materijale za pakovanje, bilo da je u pitanju plastika, aluminijum, staklo ili papir, jer su za svaki materijal potrebni resursi, ponekad i više nego što mislite. Procena životnog ciklusa pokazuje koliko je resursa zaista potrebno i koji materijal je svrsishodan u ekološkom pogledu.

Pitanja u vezi sa materijalom za pakovanje

Koji aspekti utiču na izbor materijal za pakovanje?

Pravi materijal za pakovanje različit je za svaki proizvod, jer svaki materijal ima prednosti i mane.

Zar ne možemo da izostavimo plastiku?

Upravo je plastika goruća tema za dizajnere ambalaže. Kontinuirano se radi na tome da se plastična ambalaža smanji i zameni drugim materijalima za pakovanje. Međutim, to ne znači uvek i održiviju ambalažu. Jer za mnoge proizvode plastika je u stvari ekološki prihvatljivo pakovanje.

Ovo lako može da se objasni na primeru plastične boce za tečne proizvode:

Manje energije je potrebno u proizvodnji plastike nego u proizvodnji aluminijuma ili stakla.
Plastične flaše se ne lome, tako da odlično štite proizvod.
Od plastike mogu da se naprave veoma tanke, lagane boce. To štedi energiju tokom transporta.
Plastična ambalaža može da se reciklira ako je na odgovarajući način oblikovana i uključena u sistem prikupljanja.

Ako plastika dospe u životnu sredinu, tada stvara probleme. Ovde se od nas kao potrošača traži da ambalažu odložimo u pravi zbirni kontejner.

Da plastika može da se reciklira, može da se vidi i po tome da se sve više recikliranog materijala koristi u našoj ambalaži. Pre svega, u oblasti pranja i čišćenja ima mnogo plastičnih boca sa oznakom koja ukazuje na visoki udeo recikliranog materijala. Međutim, i u prehrambenom i kozmetičkom sektoru nalazimo začetke recikliranog materijala u ambalaži.

Da li su papir ili karton dobra alternativa plastici?

Prednosti papira su očigledne:

Izrađuje se od drveta koje je (u zavisnosti od vrste drveta) brzo obnovljiv izvor sirovina.
Drvo može da se dobije iz šuma kojima se održivo upravlja, na primer iz šuma sa sertifikatom FSC.

Međutim, postoje i nedostaci:

Proizvodnja drvenih vlakana zahteva mnogo hemikalija i vode u proizvodnji.
Sa ekološke tačke gledišta potrebno je više resursa nego za proizvodnju plastike.

Dobre vesti: Ako zamenite sveže drveno vlakno vlaknom napravljenim od otpadnog papira, karton postaje mnogo održiviji!

Međutim, karton sa visokim udelom recikliranog papira ne može da se koristi za svaki proizvod. S jedne strane, povećanjem udela starog papira karton gubi na čvrstoći, a sa druge strane, lako može da se dogodi da stari papir počne da otpušta štetne materije u proizvode koji su u njemu upakovani.

Zbog toga, papir ili karton sami po sebi nisu održiviji od plastike, osim ako je udeo recikliranog papira visok. Međutim, on ima tu ogromnu prednost što se razgrađuje u okolini, što plastika ne može.

Šta je sa staklom?

Pravi materijal za pakovanje različit je za svaki proizvod, jer svaki materijal ima svoje prednosti i mane. Staklo se trenutno promoviše kao alternativa plastici. Staklo je bez mirisa i ukusa. Nema interakcije sa drugim supstancama, što znači da se štetne supstance ne prenose u proizvod. Staklo može beskrajno da se reciklira i resursi za proizvodnju stakla lako su dostupni. Međutim, velika težina, jednokratna upotreba i dugi transportni putevi negativno utiču na ekološku ravnotežu i stoga moraju da se proveravaju za svaki proizvod.

Da li je aluminijum održiviji zato što može da se reciklira?

Aluminijum kao materijal za ambalažu optimalno štiti proizvode od svetlosti, kiseonika i vodonika.

On takođe ima i druge prednosti:

Lagan je i fleksibilan, ali može da bude i čvrst.
Ne upija tečnosti.
Nema ukus i miris i dobro čuva aromu.

Aluminijum se dobro sakuplja i reciklira. Međutim, reciklirani aluminijum teško nalazi primenu u prvobitnim proizvodima, jer je za proizvodnju potreban svež aluminijum, posebno ako je reč o proizvodima sa tankim zidovima, a za njegovu proizvodnju potrebno je mnogo energije.