Uvođenje čvrste hrane kod beba

• Kada treba početi sa čvrstom hranom?
• Spremnost za čvrstu hranu: značenje i vreme
• Kako početi sa čvrstom hranom?
• Naučite bebu da jede: saveti
• Kada treba davati bebu čvrstu hranu?

Kada treba početi sa čvrstom hranom?

Majčino mleko je u prvim mesecima života najbolja hrana za bebe. Ono obezbeđuje novorođenčetu sve vitalne hranljive materije i lako se vari. Majčino mleko pored toga sadrži važne zaštitne materije koje jačaju imunitet. Trenutak kada bi roditelji trebalo da počnu sa davanjem čvrste hrane, razlikuje se od deteta do deteta: 

• U uzrastu između četiri i šest meseci bebe su uglavnom dovoljno razvijene da mogu da konzumiraju čvrstu hranu. 

• Dobro je da znate: Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da se odojčad u prvih šest meseci isključivo doji. Međutim, nisu svi stručnjaci za dojenje saglasni sa ovim stavom. Stručna zajednica se slaže da majčino mleko i nakon uvođenja čvrste hrane predstavlja važan izvor hranljivih materija.

Spremnost za čvrstu hranu: značenje i vreme

S obzirom na to da se deca razvijaju različitom brzinom, optimalan početak uvođenja čvrste hrane ne može da se odredi prema uzrastu. Mnogo je važnije da li je vaša beba dovoljno zrela za nju. Spremnost za čvrstu hranu može da se prepozna po različitim znakovima: 

• Vaša beba vas sve više posmatra dok jedete i, na primer, oponaša pokrete žvakanja. 

• Koordinacija oči-ruka-usta dobro funkcioniše kako bi beba mogla da uzme hranu i stavi je u usta. 

• Refleks potiska jezika više nije prisutan tako da vaša beba može da drži čvrste namirnice u ustima. 

• Vaše dete može da zauzme stabilan sedeći položaj (iako mu je možda i dalje potrebno malo podrške).

Kada najkasnije početi sa čvrstom hranom?

Neke bebe žele duže da uživaju u mleku. Međutim, najkasnije u sedmom mesecu bi trebalo da se uvede čvrsta hrana. Postoji više razloga za to: ishrana u ranom detinjstvu može pozitivno da utiče na rizik od alergija, celijakije i dijabetesa tipa 1. Čini se da je veoma korisno da bebe dok još sisaju istovremeno dobijaju, na primer, kašice od žitarica koje sadrže gluten. Čvrsta hrana takođe obezbeđuje važnu energiju za rast i minerale kao što je gvožđe.

Kako početi sa čvrstom hranom?

Bilo da su iz teglice ili ste ih sami pripremili – izbor namirnica pogodnih za bebe je veliki: od povrća i mesa do žitarica i voća, mnogo toga dolazi u obzir. Jedina pravila koja važe: uvek pripremajte svežu hranu dobro skuvanu ili dinstanu. Ranije je takođe bilo uobičajeno da se hrana daje u obliku pirea kašikom.

Danas se sve više roditelja okreće ka metodi Baby Led Weaning (BLW) – ishrani koju vodi beba. Dozvoljeno je, na primer, da se bebi ponude dinstani štapići od povrća umesto kašice za bebe. Hrana za prstiće omogućava bebama da hranu okuse svim čulima. Takođe mogu same da odluče koliko žele da probaju.

Da li će roditelji svom detetu odmah da ponude čvrste namirnice ili će radije da počnu sa standardnom komplementarnom hranom koja se uvodi bebama – to je njihova lična odluka.

Važno: Šećer ili veštački zaslađivači i so su manje pogodni za pripremu hrane za bebe. Celi ili krupno seckani orašasti plodovi takođe predstavljaju opasnost ako prilikom udisanja dospeju u pluća. Bebama u prvoj godini života nikako ne treba da se daje med budući da mikroorganizmi koji su prisutni u njemu mogu da izazovu botulizam kod beba.

Naučite bebu da jede: saveti

1. Kao i mnoge druge stvari, deca uče da jedu oponašanjem. Stoga budite dobar primer – to uključuje raznovrsnu ishranu i ustaljene termine za zajedničke porodične obroke.

2. Takođe je korisno da u početku postepeno uvodite nove namirnice u plan komplementarne ishrane i da ih ne mešate sa drugim sastojcima. Na taj način čulo ukusa može polako da se navikne na njih.

3. Roditelji ni u kom slučaju ne bi trebalo da prisiljavaju svoje dete da jede, već da pokušaju nekoliko puta i stvore mirno okruženje. Do prvog rođendana, beba treba, korak po korak, da se navikne da jede kašikom i u porodičnom ritmu.

Kada bebi treba davati čvrstu hranu?

Da li hranite svoju bebu čvrstom hranom ujutru, za ručak ili uveče – u početku nije važno. Mnogo je važnije da osluškujete prirodni osećaj gladi i sitosti vašeg deteta. Odvojite dovoljno vremena za obroke i pobrinite se da vaše dete može da se koncentriše na jelo u opuštenoj atmosferi. Ako istovremeno gledate, na primer, neku knjigu, vaša beba će verovatno da bude fokusirana na nešto drugo i gutaće kašicu, bez otpora, kašiku za kašikom. Međutim, to nije smisao stvari. Mnogo je važnije da deca svesno razvijaju uživanje u jelu. 

Pristupite situaciji bez stresa – ovaj moto važi i za odvikavanje od dojenja. Možete da nastavite da dojite sve dok se vi i vaše dete osećate dobro pri tome. Kada počnete sa čvrstom hranom, preporučuje se da bebu prvo nahranite kašicom, a zatim da je podojite. Vremenom, čvrsta hrana postepeno zamenjuje obroke dojenja.