Menopauza kod žena: kada počinje i kako da je prepoznate 

• Šta znači menopauza?

• Kada počinje menopauza?

• Kako da prepoznate menopauzu?

• Menopauza u četiri faze

Šta znači menopauza? 

Pojam „menopauza” potiče od grčkih reči „men”, što znači mesec, i „pausis”, što znači prestanak. U prenesenom smislu, odnosi se na prestanak mesečnog krvarenja. U stručnoj literaturi pojam „menopauza” koristi se još od 19. veka. 

Razlika između menopauze i klimakterijuma 

Koja je razlika između menopauze i klimakterijuma? Ako se posmatra precizno, u medicinskom smislu, menopauza označava trenutak poslednje menstruacije. U svakodnevnom govoru se, međutim, pojam „menopauza” često koristi kao sinonim za celokupan period hormonskih promena, iako to nije sasvim precizno. Tačan medicinski naziv za period promena pre i nakon poslednje menstruacije jeste klimakterijum. 

Šta se dešava u menopauzi? 

Prava menopauza je, dakle, pojedinačan događaj: poslednja menstruacija nakon koje tokom narednih dvanaest meseci ne dolazi do novog menstrualnog krvarenja. Pošto menstruacija tokom klimakterijuma postaje sve neredovnija, trenutak menopauze može se odrediti tek naknadno. Duže izostajanje menstruacije u prethodnim fazama, odnosno premenopauzi i perimenopauzi, nije neuobičajeno. Stvarna menopauza zato uvek prođe neprimećeno u trenutku kada se dešava.

Kada počinje menopauza? 

U kom životnom dobu počinje menopauza? To je pitanje koje žene sve češće postavljaju kako godine prolaze. Kada će klimakterijum početi razlikuje se od žene do žene. Sama menopauza se, statistički gledano, kod većine žena dešava oko 51. ili 52. godine života. Faze koje joj prethode i koje slede nakon nje mogu da traju različito dugo. Neke žene prve znake primećuju godinama pre prestanka menstruacije, dok ih druge uoče tek neposredno pre toga. 

Koliko traje menopauza? 

Ako primetite da vaš ciklus postaje neredovniji i da menstruacija povremeno izostaje nedeljama, možda se pitate koliko dugo traje menopauza. Kao i vreme početka, i trajanje klimakterijuma je promenljivo. 

Teoretski, klimakterijum može da traje od deset do petnaest godina. Taj vremenski okvir obuhvata sve faze hormonskih promena, čije posledice svaka žena doživljava drugačije. U ličnom doživljaju, taj period može da deluje kraće ili duže. 

Šta dolazi posle menopauze? 

Kraj klimakterijuma obično se dešava između 60. i 65. godine života. Nakon toga za žene počinje nova životna faza, takozvani senijum, koji se, uz postepeni prelaz, najavljuje već tokom postmenopauze. Nivo hormona tada se ponovo stabilizuje. Hormonske i organske promene u senijumu više nisu povezane sa plodnošću.

Kako da prepoznate menopauzu? 

Kako da znate da ste u menopauzi? Najsigurniji znak po kojem možete da prepoznate klimakterijum jeste neredovna menstruacija koja na kraju potpuno izostaje. Sve ostalo je, kao što se može pretpostaviti, veoma individualno. Istraživanja su pokazala da veliki broj žena u periodu oko menopauze nema nikakve simptome ili ima samo blage fizičke simptome. Približno jedna trećina žena prijavljuje izražene tegobe. 

Dobro je znati: Ako želite da budete potpuno sigurni, nivo hormona može da se proveri medicinskim testom za menopauzu.  

Koje tegobe se javljaju u menopauzi? 

Među najčešće simptome klimakterijuma spadaju naleti vrućine i noćno znojenje. Ove tegobe pogađaju oko tri četvrtine žena. Uzrok je poremećaj regulacije telesne temperature usled hormonskih oscilacija. Tipične su i sledeće tegobe: 

• Suvoća vagine: Pad nivoa estrogena utiče na prokrvljenost i vlažnost sluzokože. To može biti nepovoljno jer se na taj način povećava rizik od infekcija. Lubrikanti mogu da donesu olakšanje, i to ne samo tokom seksualnog odnosa. Smanjeni nivo estrogena istovremeno povećava i sklonost infekcijama urinarnog trakta. 

• Promene raspoloženja: Hormonska neravnoteža u klimakterijumu može da bude podjednako opterećujuća kao i ona u pubertetu. Mogući su razdražljivost, ali i depresivno raspoloženje. Savet: kada ste loše raspoloženi ili skloni preteranom razmišljanju, priuštite sebi nešto lepo i dodatnu negu ili opuštanje. 

• Poremećaji sna: Nastaju usled pada nivoa progesterona, što remeti prirodni ritam budnosti i spavanja. 

• Osteoporoza, bolovi u zglobovima i mišićima: I u ovim procesima estrogen ima važnu ulogu. Njegovo smanjeno prisustvo može da ima negativan uticaj. Važno: zdravstvene tegobe ove vrste mogu da budu povezane sa menopauzom, ali mogu da ukazuju i na druga oboljenja, zbog čega ih je neophodno proveriti kod lekara. 

Za mnoge žene menopauza, uprkos mogućim neprijatnostima koje nastaju usled hormonskog prilagođavanja, predstavlja i oslobađajuće iskustvo. Uz pozitivan stav i način života prilagođen novoj situaciji, posebno kada je reč o ishrani i nezi, kroz ovaj period možete da prođete mirno i opušteno.

Menopauza u četiri faze 

Klimakterijum, odnosno period pre i posle menopauze, deli se na četiri faze organskih prilagođavanja. Najznačajnija promena jeste smanjenje proizvodnje estrogena. S vremenom ciklus postaje sve neredovniji, jer zbog toga ovulacija može da kasni ili potpuno izostane. Ukratko, u fazama klimakterijuma dešava se sledeće: 

• Premenopauza: Organizam započinje hormonske promene. Ovo se primećuje po tome što menstruacija postaje neredovnija. U toj fazi mogući signali tela mogu da se pomešaju sa predmenstrualnim sindromom, odnosno PMS-om, naročito zato što mlađe žene najčešće još ne pomišljaju na menopauzu. Premenopauza može da traje nekoliko godina. 

• Perimenopauza: Ova faza obuhvata godinu pre i godinu posle menopauze. Najočigledniji znak su neredovna mesečna krvarenja, kao i tegobe poput naleta vrućine. 

• Menopauza: Kratka faza koja obuhvata dane poslednje menstruacije odvija se unutar perimenopauze. 

• Postmenopauza: Ova faza predstavlja prelaz ka senijumu. Estrogen se stabilizuje na novom nivou, tegobe povezane sa klimakterijumom se smanjuju i na kraju nestaju. 

Detaljniji prikaz faza klimakterijuma, njihovih simptoma i saveta za ublažavanje tegoba možete da pronađete u našem tekstu o četiri faze menopauze.