Dominacija estrogena: simptomi, uzroci i lečenje

• Estrogen i progesteron 

• Mogući uzroci dominacije estrogena

• Tipični simptomi dominacije estrogena

• Postavljanje dijagnoze: kako se prepoznaje ovaj disbalans?

• Kako se leči dominacija estrogena?

• Šta možete da uradite svakog dana

Estrogen i progesteron: Kako deluju zajedno 

Tokom plodnih godina, fino regulisano međusobno delovanje estrogena i progesterona upravlja mesečnim ciklusom. Pored toga, ova dva polna hormona imaju i veliki uticaj na celo telo. 

• Estrogen u prvoj polovini ciklusa brine o pripremi sluzokože materice i sazrevanju jajne ćelije. Takođe, on utiče na kožu, kosti, kardiovaskularni sistem i raspoloženje – deluje stimulativno i podstiče energiju.  

• Progesteron stupa na scenu u drugoj polovini ciklusa. On priprema sluzokožu za eventualno usađivanje oplođene jajne ćelije i tako podržava trudnoću. Osim toga, ima umirujuće dejstvo i vraća balans nervnom sistemu.  

Ukoliko se ovaj precizno usklađeni ritam rasta i pada estrogena i progesterona poremeti, mogu da se jave tegobe koje mnoge žene prilično opterećuju. 

Pri tome nije ključno samo to koliki je nivo pojedinačnog hormona u krvi, već i njihov međusobni odnos. Zbog toga dominacija estrogena ne mora nužno da znači da u telu postoji „višak“ estrogena. Može da se desi i da je nivo progesterona suviše nizak da bi uravnotežio estrogen. Ili da je u pitanju i jedno i drugo istovremeno.

Mogući uzroci dominacije estrogena 

Razlozi zbog kojih hormonski disbalans nastaje i izbacuje organizam iz ravnoteže zaista su brojni. Veoma često se dešava da više različitih faktora deluje istovremeno. 

Prirodne hormonske promene 

Tokom ciklusa, količina estrogena i progesterona stalno varira: u prvoj polovini ciklusa preovladava estrogen, dok u drugoj polovini nivo progesterona značajno raste – pod uslovom da je došlo do ovulacije. Ako ovulacija izostane (na primer, usled stresa, variranja u težini ili napornog sporta), ovaj nalet progesterona izostaje, što u određenim fazama može da dovede do prividnog viška estrogena.  

U perimenopauzi – a to su godine koje prethode samoj menopauzi – ovulacije postaju sve ređe. Istovremeno, u ovoj životnoj fazi proizvodnja progesterona počinje da slabi, dok se estrogen i dalje stvara uobičajenim tempom. Zbog toga je hormonski balans narušen tokom nekoliko godina, pre nego što nivo oba hormona konačno počne zajedno da opada. 

Hormonski poremećaji 

Različita oboljenja takođe mogu da poremete hormonski balans. 

• Sindrom policističnih jajnika (PCOS):  
  kod PCOS-a se na jajnicima stvaraju brojne male ciste ispunjene tečnošću koje ometaju ovulaciju ili je potpuno sprečavaju. Zbog toga u drugoj polovini ciklusa često izostaje onaj prepoznatljivi nalet progesterona. Tipični znaci ovog sindroma su neredovni ili produženi ciklusi, kao i povišen nivo muških hormona (androgena), što se najčešće manifestuje kroz pojavu akni ili pojačanu maljavost na telu. 

• Poremećaj rada štitne žlezde:  štitna žlezda, slikovito rečeno, diriguje našem metabolizmu. Ona utiče na skoro sve procese u telu, pa tako i na hormonski balans. Smanjena funkcija štitne žlezde može da dovede do toga da se estrogen teže razgrađuje, zbog čega dolazi do narušavanja ravnoteže.  

• Insulinska rezistencija:  kada ćelije tela slabije reaguju na insulin, nivo insulina u krvi raste. Visok nivo insulina može da podstakne proizvodnju estrogena (pre svega u masnom tkivu) i tako naruši ravnotežu u korist estrogena.  

• Smanjena funkcija jetre: jetra je najvažnija „stanica za razgradnju“ istrošenog estrogena. Ako ona ne radi optimalno, estrogen se sporije izlučuje i duže ostaje aktivan u krvotoku. 

Hormonska kontracepcija 

Kombinovane kontraceptivne pilule, hormonski flasteri ili hormonska spirala iz korena menjaju prirodni hormonski ciklus. U zavisnosti od vrste kontracepcije i individualne reakcije organizma, to može da ima različite uticaje na hormonsku ravnotežu.     

Gojaznost 

Masno tkivo nije samo pasivno skladište energije – ono je i hormonski aktivno. Sadrži enzim koji se zove aromataza, a koji može da pretvori određene hormone (takozvane androgene) u estrogen. Što je više masnog tkiva prisutno, to se više dodatnog estrogena proizvodi na ovaj način. Zbog toga nivo estrogena može da poraste.

Tipični simptomi dominacije estrogena 

Moguće tegobe koje se dovode u vezu sa estrogenskom dominacijom zaista su brojne. Važna napomena za početak: svi ovi simptomi su nespecifični. To znači da mogu da imaju mnogo različitih uzroka i sami po sebi nisu dokaz hormonskog disbalansa. Zato važi pravilo: nemojte sami sebi da postavljate dijagnozu, već prepustite lekaru da utvrdi o čemu je reč.  

Najčešće opisane tegobe su:   

• simptomi povezani sa ciklusom: obilne ili produžene menstruacije, krvarenja između ciklusa, izraženiji predmenstrualni sindrom (PMS) praćen promenama raspoloženja, razdražljivošću i napadima plača bez jasnog razloga.  

• promene na dojkama: napetost, oticanje ili osetljivost grudi u drugoj polovini ciklusa pojava je koju poznaju mnoge žene. U umerenom obliku, to je sasvim normalna pojava tokom ciklusa. Međutim, ako je taj osećaj izuzetno intenzivan, dugotrajan ili se javlja van sredine ciklusa, to može da bude znak hormonskog disbalansa. 

• problemi sa snom i opštim stanjem: kod poteškoća sa uspavljivanjem ili buđenjem tokom noći, iscrpljenosti, problema sa koncentracijom ili stanja anksioznosti, hormonski balans može da igra važnu ulogu.  

• fizičke promene: dobijanje na težini, pretežno u predelu kukova, butina i stomaka. Zadržavanje vode u organizmu takođe može da ima hormonski uzrok. 

• tegobe u menopauzi: valunzi, noćno znojenje i suvoća vaginalne sluzokože tipični su simptomi menopauze koji, iako nisu nužno povezani sa estrogenskom dominacijom u užem smislu, svakako imaju veze sa opštim hormonskim promenama. 

Postavljanje dijagnoze: kako se prepoznaje ovaj disbalans? 

Niko ne poznaje vaše telo, a naročito vaš ciklus, bolje od vas samih. Ako imate osećaj da nešto nije u redu, verujte tom osećaju i porazgovarajte sa svojim ginekologom.  

Od velike pomoći može da bude ako do zakazanog termina vodite kratak dnevnik tegoba: šta primećujete i u kom periodu ciklusa? Koliko su izražene te tegobe? Lekarska dijagnostika po pravilu počinje detaljnim razgovorom (anamnezom) – a vaše beleške u tome mogu neizmerno da pomognu. 

Hormonski disbalans može da se izmeri iz krvi i to je najpouzdaniji način da dobijete jasnu sliku. To se uglavnom radi u ginekološkoj ordinaciji ili kod lekara opšte prakse. Tokom analize krvi (provere statusa ili analize hormona) mere se najvažniji hormoni ciklusa – tipično estradiol, progesteron, LH i FSH. U zavisnosti od tegoba, od koristi može da bude i utvrđivanje vrednosti hormona štitne žlezde, nivoa šećera u krvi ili insulina.   

Međutim, danas postoji i mogućnost da specifične vrednosti hormona jednostavno izmerite kod kuće: pomoću kućnih testova, kod kojih se uzima mali uzorak krvi iz prsta i šalje na analizu ili se čak rezultat očitava odmah. 

Da bi ova analiza krvi bila merodavna, moraju da se uzmu u obzir prirodne hormonske promene tokom ciklusa. Zato je veoma važan trenutak u kom se krv uzima. 

Dobro je znati: Ne postoje jedinstvene granične vrednosti na osnovu kojih se utvrđuje dominacija estrogena – ali postoje orijentacione vrednosti koje se posmatraju u kontekstu. Zbog toga se dijagnoza uvek postavlja na osnovu kompletne slike.  

Kako se leči dominacija estrogena? 

Nije svaki hormonski disbalans znak da vam je odmah potrebno lečenje. Ako su tegobe blage ili se javljaju samo povremeno – na primer, u nekoj posebno stresnoj situaciji – ravnoteža može i sama od sebe ponovo da se uspostavi. Lečenje je potrebno kada simptomi primetno utiču na svakodnevicu, ako se jave poteškoće da ostanete u drugom stanju ili kada postoji medicinski dijagnostikovan uzrok koji zahteva ciljanu terapiju. U tim slučajevima na raspolaganju stoje različite mere. 

• Lečenje osnovnih bolesti: Ako se utvrdi prisustvo PCOS-a, bolesti štitne žlezde ili insulinske rezistencije, njihovo lečenje je na prvom mestu. Često se i hormonske tegobe same povuku čim se ciljano leči njihov pravi uzrok. 

• Terapija progesteronom: Ako se nedostatak progesterona utvrdi sa sigurnošću, lekar može da vam preporuči odgovarajuću terapiju kako biste ga nadomestili. To je, na primer, slučaj kod izraženih tegoba u perimenopauzi ili kod poteškoća da ostanete u drugom stanju. U tim situacijama često se koristi bioidentični progesteron: on se proizvodi hemijskim putem, ali je po svom sastavu potpuno identičan progesteronu koji telo samo stvara. Uzima se u obliku kapsula ili gela. 

Važno: Progesteron se izdaje isključivo na recept i nije bezazleni dodatak ishrani. Zbog toga njegovo uzimanje uvek mora da bude pod nadzorom lekara. 

• Promena kontracepcije: Ukoliko postoji sumnja da su tegobe izazvane hormonskom kontracepcijom, u dogovoru sa svojim ginekologom možete da potražite odgovarajuću alternativu. 

• Biljni preparati: Konopljika (Vitex agnus-castus) je lekovita biljka koja indirektno pomaže u regulisanju hormona – pre svega kod predmenstrualnih tegoba. Rezultati studija su pozitivni, ali još uvek nisu konačni. Konopljika se generalno dobro podnosi, ali bi u slučaju već postojećih hormonskih oboljenja ili istovremenog uzimanja hormona njenu primenu ipak trebalo da uskladite sa svojim lekarom. 

Šta možete da uradite svakog dana 

Uz nekoliko jednostavnih promena u načinu života, možete i sami mnogo toga da učinite za svoj hormonski balans: 

• uravnotežena ishrana: raznovrsna ishrana bogata povrćem, mahunarkama, kvalitetnim mastima i vlaknima jača celokupno zdravlje, pa samim tim i vaš hormonski sistem. Sa druge strane, šećer i industrijski prerađene proizvode svedite na minimum ili ih izbegavajte kad god možete.. 

  Dokazano je da Vitamin B6 (Pyridoxin)¹⁾, ima ciljano dejstvo na rad hormona. Između ostalog, ima ga u bananama, krompiru i živinskom mesu, a po potrebi može da se uzima i u obliku dodataka ishrani. 

• redovna fizička aktivnost: kretanje smanjuje udeo masnog tkiva u telu, čime može da se smanji i proizvodnja estrogena u masnim ćelijama. Fizička aktivnost je dobra i za hormone stresa, a samim tim i indirektno za progesteron. Sa druge strane, previše intenzivan i naporan sport može negativno da utiče na ravnotežu hormona. 

• smanjenje stresa: hronični stres shvatite ozbiljno i pokušajte da reagujete na vreme – na primer, kroz vežbe opuštanja ili disanja, jogu, boravak u prirodi, terapiju ili jednostavno kroz dodatni odmor i san.  

• kvalitetan san: dovoljno dug i okrepljujući san reguliše brojne hormonske sisteme u našem telu, uključujući kortizol i insulin. Odraslim osobama preporučuje se između 7 i 9 sati sna svake noći.  

• smanjite unos alkohola: alkohol opterećuje jetru i može da uspori razgradnju estrogena. Čak i umereno konzumiranje alkohola može blago da podigne nivo ovog hormona.