Miomi

• Šta su miomi? 

• Gde miomi mogu da se nalaze?

• Uzroci i faktori rizika

• Tipične tegobe i posledice mioma

• Kako se dijagnostikuju miomi?

• Lečenje mioma: koje su mogućnosti?

• Kvalitetan život sa miomima: šta pomaže u svakodnevnom životu

Šta su miomi? 

Miomi – u medicini takođe poznati i kao fibroidi materice – su benigne izrasline iz mišićnog tkiva koje se razvijaju u ili na materici. Mogu da budu prilično neprijatni, a čak i veoma bolni. Međutim, oni nisu kancer i iz njih ne može da se razvije malignitet. Sastoje se od istih mišićnih ćelija kao i sam zid materice, samo što su nastali tamo gde im zapravo nije mesto, pa ponekad izrastu u manje ili veće čvorove. 

Gde miomi mogu da se nalaze? 

Zid materice uglavnom se sastoji od mišića; iznutra je obložen sluzokožom, a spolja je prekriven tankim slojem tkiva. U zavisnosti od toga gde miom raste, on ima različite nazive. 

• Intramuralni miomi se nalaze unutar mišićnog sloja materice.   

• Subserozni miomi rastu na spoljašnjem zidu materice.  

• Submukozni miomi smešteni su direktno ispod sluzokože materice.  

• Cervikalni miomi rastu unutar mišićnih slojeva grlića materice (cerviksa).  

• Intraligamentarni miomi rastu u vezivnom tkivu pored materice.  

Uzroci i faktori rizika 

Tačan uzrok pojave mioma još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Međutim, ono što nauka sa sigurnošću zna jeste: ženski polni hormoni estrogen i progesteron podstiču njihov rast. To objašnjava zašto se miomi javljaju prvenstveno u reproduktivnom periodu između puberteta i menopauze i smanjuju se ili čak nestaju nakon menopauze, kada proizvodnja hormona postepeno opada.   

Izgleda da i porodična genetska predispozicija takođe ima svoju ulogu: ukoliko su majka ili sestra imala miome, rizik se blago povećava. 

Drugi faktori koji se dovode u vezu sa većim rizikom jesu: 

• žene koje nisu rađale: žene koje još nisu rađale češće se suočavaju sa ovim problemom. Kao objašnjenje pre svega se navodi izostanak hormonskog prekida koji donosi trudnoća: bez ovih pauza nivo estrogena ostaje kontinurano visok – a estrogen podstiče rast mioma. Pored toga, neke teorije navode da strukturne promene u materici tokom i nakon trudnoće – na primer, usled promenjene prokrvljenosti ili preoblikovanja tkiva – mogu da imaju određeni zaštitni efekat. 

• izražena gojaznost: verovatno zato što masno tkivo može da stimuliše proizvodnju estrogena. 

• boja kože: žene tamnije puti češće razvijaju miome, koji su kod njih delom i izraženiji, a razlozi još uvek nisu potpuno razjašnjeni. 

Važno: Čak i ako je prisutan jedan ili više ovih faktora, to ne mora da znači da će doći do razvoja mioma. I obrnuto, ove izrasline mogu da se jave i kod žena koje nemaju nijedan faktor rizika. 

Tipične tegobe i posledice mioma 

Mnogi miomi uopšte ne izazivaju tegobe. Kada se ipak ispolje, to je najčešće kroz sledeće simptome:   

• veoma obilna ili izuzetno duga menstruacija:  pojedine žene navode da im je ona toliko obilna da jedva mogu da izađu iz kuće – uz učestalo menjanje uložaka ili tampona, ponekad čak i noću. Ukoliko obilna krvarenja potraju duže vreme, to može ga ima posledice: malokrvnost (anemija) i nedostatak gvožđa – sa umorom, iscrpljenošću i bledilom kao uočljivim znakovima. 

• jaki menstrualni bolovi praćeni grčevima:  
  to nije blagi osećaj zatezanja, već oštar probadajući bol koji može da se proširi na leđa ili butine i ponekad može da traje danima.  

• osećaj pritiska i težine u donjem stomaku: mnoge žene opisuju konstantan osećaj zatezanja, pritiskanja ili težine, ponekad prisutno i nezavisno od njihove menstruacije. 

• učestali nagon za mokrenjem ili konstipacija:  
  veći miomi mogu da vrše pritisak na susedne organe – poput bešike ili creva. To može da se ispolji kroz učestali nagon za mokrenjem, osećaj da bešika nikada nije potpuno ispražnjena, ili pak kroz konstipaciju i osećaj nadutosti u stomaku. 

Miomi i plodnost 

Ukoliko su vam dijagnostikovani miomi, a priželjkujete potomstvo, verovatno su vam na umu sledeća dva pitanja: 

Kako se dijagnostikuju miomi? 

Dijagnoza je obično jednostavna: lekari ponekad mogu prilikom pregleda da opipaju veće miome sa spoljašnje strane. Međutim, miomi se najčešće otkrivaju putem ultrazvuka – bilo preko stomaka ili, za precizniju sliku, vaginalno (tzv. transvaginalna sonografija). Ovaj pregled jeste neuobičajen, ali nije bolan i pruža veoma tačne slike.  

Ukoliko je potrebna dodatna procena – na primer, da bi se veličina i lokacija odredile veoma precizno ili da bi se napravila razlika između različitih promena na tkivu – može da se primeni magnetna rezonanca (MR). MR je metoda snimanja bez zračenja koja daje veoma detaljne prikaze.   

Lečenje mioma: koje su mogućnosti? 

Miomi ne zahtevaju uvek lečenje. Ako ne ne izazivaju tegobe i ne utiču na plodnost ili trudnoću, čekanje uz  redovne kontrole su često najpametnija odluka.  

Međutim, ako je lečenje ipak poželjno, dostupne su različite opcije. Koja je prava za vas zavisi od mnogo faktora: veličine, lokacije i broja mioma, vaših tegoba i da li i dalje želite potomstvo. 

Hormonsko lečenje 

• Hormonska sredstva za kontracepciju (npr. hormonska spirala, kontraceptivne pilule, mini pilule) usporavaju zadebljanje sluzokože materice. Na taj način miomi ne mogu da se leče, ali mogu da se smanje obilna krvarenja kao i grčevi i bolovi koji ih prate.  

• Druga grupa hormona – takozvani GnRH agonisti ili GnRH antagonisti – usporavaju prirodnu proizvodnju estrogena u telu. Budući da estrogen podstiče rast mioma, ove aktivne supstance mogu privremeno da smanje miome i ublaže tegobe. Primenjuju se u obliku injekcije ili spreja za nos – ali zbog mogućih neželjenih dejstava samo tokom ograničenog vremenskog perioda: mogu da izazovu tegobe slične onima u menopauzi, kao što su naleti vrućine, pojačano znojenje i glavobolja. 

Interventna terapija 

• Miomektomija je medicinski pojam za hirurško uklanjanje pojedinačnih mioma, uz očuvanje materice. Ovo dolazi u obzir pre svega kod žena koje još uvek žele da ostanu u drugom stanju. Manji miomi često mogu da se uklone histeroskopijom ili laparoskopijom. Kod veoma velikih, brojnih ili nepovoljno lociranih mioma može da bude neophodan klasičan hirurški rez na stomaku. 

• Histerektomija podrazumeva potpuno uklanjanje materice. To je jedina metoda koja miome sa sigurnošću trajno eliminiše. Ali: nakon histerektomije trudnoća više nije moguća – zbog čega ova odluka mora da bude dobro promišljena. Pored toga, opraštanje od materice može emotivno da bude veoma značajno: za mnoge žene ovaj organ je važan deo tela i važan deo ženstvenosti. Ipak, moguća je i drugačija reakcija: mnoge žene nakon operacije navode da osećaju veliko olakšanje, jer više nemaju ni menstruaciju ni tegobe.  

• Embolizacija mioma predstavlja manje invazivnu proceduru tokom koje se kroz mali ubod u preponi uvodi tanak kateter u krvne sudove koji ishranjuju miom. Ovi sudovi se zatim ciljano zatvaraju – zbog čega se miom smanjuje jer više nema dotoka krvi. 

• Fokusirana ultrazvučna terapija podrazumeva da se miom spolja ciljano zagreva i na taj način uništava pomoću usmerenih ultrazvučnih talasa. Ova intervencija se obično vrši pod kontrolom magnetne rezonance (MR), tako da talasi mogu precizno da se usmere na miom.  

• Radiofrekventna ablacija je novija metoda. U ovoj proceduri tanka elektroda se postavlja u miom – bilo vaginalno ili kroz male rezove na stomaku – pri čemu se tkivo mioma isušuje pomoću toplote, pa se ono smanjuje. 

Napomena: Vaš lekar može zajedno sa vama da proceni koji put vam najviše odgovara. 

Lekovi protiv bolova 

Kada su bolovi jaki, ponekad je jednostavno potrebno samo jedno: brza pomoć u vidu leka protiv bolova koji deluje što je brže moguće. Lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) – na primer, sa aktivnim supstancama kao što su ibuprofen ili diklofenak – istina, ne mogu da učine da miomi nestanu, ali teške dane mogu da učine znatno podnošljivijim. 

Kvalitetan život sa miomima: šta može da pomogne u svakodnevnom životu 

Miomi koji izazivaju tegobe mogu da predstavljaju stvarni teret. Obilna krvarenja, grčevi, osećaj da ste danima potpuno izbačeni iz stroja – sve to često ima posledice po posao, privatni život, partnerski odnos i, na kraju krajeva, po sopstveni osećaj sebe. 

Šta mnogim ženama može da pomogne: 

• toplota: termofor ili električno jastuče na donjem delu stomaka mogu primetno da ublaže grčeve.   

• blagi pokreti: joga, šetnja ili vežbe istezanja mogu da stimulišu cirkulaciju donekle da ublaže grčeve. Ali nemojte sebe da terate da ih radite ako se ne osećate tako.  

• biljni preparati: pojedine žene imaju pozitivna iskustva sa biljnim preparatima kao što su konopljika, hajdučka trava ili čajevi od lekovitog bilja koje ublažava grčeve, poput virka ili đumbira. Za sada ne postoji naučni dokaz da ova sredstva pomažu konkretno kod mioma. Uprkos tome, vredi pokušati. 

• vodite evidenciju o tegobama: ako redovno beležite kada imate određene tegobe (obilnost krvarenja, bol, prateće simptome), možete lakše da uočite obrasce i faktore koji ih ponovo izazivaju. To su ujedno dragocene informacije za vašeg ginekologa i mogu da budu od pomoći u pronalaženju konkretnih rešenja.  

• razgovarajte o tome: otvoren razgovor sa ginekologom, partnerom ili dobrom prijateljicom o onome što vas brine u početku može da se smatra „previše privatnim“ – ali može da donese veliko olakšanje!