Adenomioza 

• Šta je adenomioza?

• Uzroci i faktori rizika za nastanak adenomioze

• Simptomi adenomioze

• Adenomioza i plodnost

• Kako se dijagnostikuje adenomioza?

• Kako se leči adenomioza?

• Saveti za svakodnevni život sa adenomiozom

Šta je adenomioza? 

Adenomioza je ginekološko oboljenje kod kog sluzokoža materice (endometrijum) urasta u njen mišićni sloj (miometrijum). Naziv potiče iz grčkog jezika – aden (žlezda), mys (mišić) i -ose (bolna promena) – i prilično tačno opisuje ono što se dešava: žlezdano tkivo se širi na oblasti gde bi zapravo trebalo da se nalaze samo mišići. 

Ova urasla mesta nazivaju se lezije adenomioze. Ona mogu ili široko da se rasprostrane unutar mišićnog sloja (difuzna adenomioza), ili da se pojave ograničena na samo jednom mestu u strukturi nalik čvoru (fokalna adenomioza). Posledice su iste: materica se zadebljava i uvećava, a mogu da se jave i jaki bolovi. 

Važno: adenomioza nije isto što i endometrioza – iako su u pitanju dve srodne bolesti. Kod endometrioze, koja je danas već dobro poznata, tkivo sluzokože urasta izvan materice (npr. na jajnicima ili u abdomenu). Međutim, ova dva oboljenja mogu da se pojave istovremeno. 

Uzroci i faktori rizika za nastanak adenomioze 

Zašto tačno dolazi do razvoja adenomioze, u nauci još uvek nije u potpunosti razjašnjeno. Pretpostavlja se da postoji više faktora uticaja:  

• hormonski uticaji: estrogen (jedan od najvažnijih ženskih polnih hormona) po svemu sudeći podstiče rast lezija adenomioze.  

• povrede graničnog sloja: na prelaznoj zoni između sluzokože i mišića, usled operacija ili hroničnih upala, mogu da nastanu minijaturne povrede, pa tkivo sluzokože lakše prodire u mišićni sloj. 

• trudnoća i intervencije na materici: višestruki porođaji i hirurške intervencije poput carskog reza, kiretaže ili uklanjanja mioma (benigni tumor mišića u zidu materice) ubrajaju se u faktore rizika. 

• genetska predispozicija: adenomioza se češće javlja u nekim porodicama, što ukazuje na nasledni faktor. Međutim, geni koji imaju ključnu ulogu u ovome još uvek nisu identifikovani.

Simptomi adenomioze 

Adenomioza može da se ispolji na različite načine. Neke žene koje imaju ovo oboljenje ne primećuju nikakve ili jedva uočavaju simptome, dok druge imaju ozbiljne tegobe. Najčešći simptomi su:  

• jaki bolovi u vidu grčeva pre i tokom menstruacije (dismenoreja), 

• veoma obilna i produžena menstruacija (hipermenoreja), 

• bolovi tokom seksualnog odnosa (dispareunija), 

• osećaj bola ili pritiska u donjem delu stomaka , čak i van ciklusa, 

• iscrpljenost, 

• ponekad i neostvarena želja za potomstvom.

Adenomioza i plodnost  

Dokazano je da adenomioza može negativno da utiče na plodnost – i to na sledeće načine: 

• otežava usađivanje embriona u sluzokožu materice, 

• blago povećava rizik od pobačaja, 

• može da smanji stopu uspešnosti kod vantelesne oplodnje (IVF). 

Ali: Istraživanja na ovu temu su još uvek u povoju i nisu potpuno jasna. Postoje žene sa izraženom adenomiozom, a zatrudnele su bez ikakvih problema – kao i onih drugih, koje se još uvek nadaju potomstvu. Zbog toga ne može da se donese tvrdnja koja je primenljiva na sve slučajeve. 

Ukoliko želite potomstvo, a dijagnostikovana vam je adenomioza – najbolje je da se detaljno posavetujete sa lekarima koji su specijalizovani za ovu oblast. U kojoj meri oboljenje utiče na vašu plodnost zavisi od više individualnih faktora – na primer, od položaja i rasprostranjenosti lezija, vaših godina i prethodnih trudnoća. Takođe možete da se informišete o lekovima i hirurškim opcijama koje mogu da povećaju vaše šanse da zatrudnite.  

Kako se dijagnostikuje adenomioza? 

Adenomioza je jedno od oboljenja kod kojih je put do dijagnoze nažalost, često veoma dug. U proseku je trenutno potrebno nekoliko godina da žene koje se suočavaju sa ovim problemom konačno saznaju uzrok svojih tegoba. To je, sa jedne strane, zato što su simptomi nespecifični, a sa druge, zato što se o ovoj bolesti dugo nije dovoljno govorilo. 

Proces postavljanja dijagnoze 

Prvi korak je uvek detaljan razgovor o simptomima koje imate: Koliko su jaki menstrualni bolovi? Od kada traju? Koliko su obilna krvarenja? Da li je seksualni odnos bolan? Ove informacije pomažu doktoru prilikom postavljanja preliminarne dijagnoze.  

Najvažnije dijagnostičko sredstvo je transvaginalni ultrazvuk, prilikom kojeg se uska ultrazvučna sonda nežno uvodi u vaginu. Iskusni lekari obično mogu da prepoznaju tipične znake adenomioze (npr. male ciste u mišićnom tkivu ili zadebljan i nepravilni mišićni sloj). Pored toga, na primer u slučaju nejasnih nalaza, može da se uradi magnetna rezonanca (MR). 

Kako se leči adenomioza?  

Trenutno se adenomioza leči samo hirurškim uklanjanjem materice – što predstavlja zahtevnu proceduru sa određenim rizicima. Za mnoge žene ova opcija, naravno, ne dolazi u obzir. Međutim, postoje različite terapije i hirurške metode koje mogu značajno da ublaže simptome i posledice oboljenja. Pri izboru najbolje terapije za vas, važnu ulogu igra nekoliko faktora: Koliko su jaki vaši simptomi? Koliko je bolest uznapredovala? Koliko imate godina? Da li planirate trudnoću?  

Uklanjanje materice (histerektomija):   

Uklanjanje materice je jedini način lečenja koji trajno eliminiše adenomiozu i endometriozu. Ono može da donese istinsko olakšanje ženama koje trpe jake bolove i koje više ne planiraju trudnoću.  

Budući da je reč o hirurškom zahvatu, odluka mora da bude promišljena – i to ne samo sa medicinske tačke gledišta. Uklanjanje materice može da bude veoma emotivno, bez obzira na godine ili na to da li je žena rađala ili ne. Mnoge žene opisuju pomešana osećanja: olakšanje sa jedne strane, a osećaj gubitka sa druge.    

Važno: Ne postoji samo jedna univerzalna terapija. Detaljne konsultacije sa iskusnim ginekologom – idealno bi bilo u domu zdravlja, specijalističkoj ordinaciji ili klinici specijalizovanoj za endometriozu/adenomiozu – pomoći će vam da donesete odluku koja vam najviše odgovara.

Saveti za svakodnevni život sa adenomiozom 

Svakodnevni život sa adenomiozom može da bude veoma izazovan – kako fizički tako i emocionalno. Međutim, pored medicinske terapije, postoje veoma efikasni pristupi koji mogu da vam budu od pomoći. 

• Toplota protiv bolova  

Termofor, jastučić sa košticama trešanja ili topla kupka mogu da opuste mišiće i ublaže grčeve.  

• Upravljanje bolom 

Antiinflamatorni analgetici kao što su ibuprofen ili naproksen mogu da pomognu kod jakih menstrualnih bolova. O vremenu uzimanja i doziranju bi trebalo da se posavetujete sa svojim lekarom.. Takođe, TENS – metoda pomoću koje blagi električni impulsi blokiraju prenos bola – mnogim ženama može da donese olakšanje. 

• Promena ishrane  

Istraživanja navode da antiinflamatorna ishrana može pozitivno da deluje na tegobe. To znači: dosta povrća, mahunarki i omega-3 masnih kiselina (npr. od masne ribe ili lanenog semena), ali manje visoko prerađene hrane i šećera.   

• Blaga fizička aktivnost 

Lagane aktivnosti poput plivanja, joge ili šetnje mogu da poboljšaju cirkulaciju i opuste mišiće –  čak i ako je to teško tokom loših dana. 

• Traženje podrške 

Mnoge žene pokušavaju – iz neopravdanog stida ili neupućenosti – da same izađu na kraj sa svojim bolovima. Time sebi nepotrebno otežavaju situaciju. Podrška okruženja, grupe za samopomoć ili aktivne onlajn zajednice (npr. na Instagramu ili forumima) može da pruži ogromno olakšanje.    

• Psihoterapeutska podrška  

Na hronične bolove može aktivno da se utiče – psihoterapija bola ili kognitivno-bihejvioralna terapija mogu da pomognu u procesu učenja kako da se izborite sa bolom i da značajno poboljšate kvalitet života.