Nedostatak progesterona

• Šta je progesteron?

• Uzroci nedostatka progesterona

• Kako se prepoznaje nedostatak progesterona?

• Kako se utvrđuje nedostatak progesterona?

• Kako se leči nedostatak progesterona?

• Saveti za svakodnevni život

Šta je progesteron? 

Progesteron je polni hormon koji se uglavnom stvara u jajnicima – tačnije u takozvanom žutom telu. Ono nastaje svakog meseca nakon ovulacije: kada jajna ćelija napusti jajnik, iza nje ostaje prazna opna koji se transformiše u žuto telo i počinje da proizvodi progesteron.  

Ime ovog hormona nije slučajno: potiče od latinskog pro gestatio – „za trudnoću“. I upravo to je njegov glavni zadatak: iz meseca u mesec, progesteron priprema telo za eventualnu trudnoću i omogućava oplođenoj jajnoj ćeliji da se ugnezdi. Ako do trudnoće ne dođe, žuto telo se povlači, nivo progesterona opada i počinje menstrualno krvarenje. Ukoliko dođe do trudnoće, posteljica postepeno preuzima proizvodnju.  

Međutim, progesteron je mnogo više od hormona trudnoće. On takođe ima umirujuće i protivupalno svojstvo, a pritom podržava izgradnju i očuvanje koštanog tkiva. 

Dobro je znati: Da li je progesteron isključivo ženski hormon? Ne baš! Proizvode ga i muškarci: i to u testisima i kori nadbubrežnih žlezda, između ostalog i kao međuproizvod u stvaranju testosterona.  

Uzroci nedostatka progesterona  

O nedostatku progesterona govori se kada je njegov nivo u krvi tokom druge polovine ciklusa (lutealne faze) suviše nizak – odnosno ispod vrednosti koja je neophodna za normalno funkcionisanje ciklusa. Uzroci se grubo mogu podeliti u dve grupe: s jedne strane su to poremećaji ciklusa, a sa druge hormonske promene uslovljene godinama.  

Poremećaji ciklusa  

Progesteron se najvećim delom stvara u žutom telu, koje nastaje u jajniku nakon ovulacije. Zato to, da li će i koliko progesterona telo da proizvede, direktno zavisi od toga da li je došlo do ovulacije i koliko dobro žuto telo radi.  

• Izostanak ili neredovna ovulacija 

Kada ovulacija izostane ili se dešava samo neredovno, žuto telo se ne stvara – a samim tim nema ni progesterona, ili ga ima sasvim malo. Mogući uzročnici su hronični stres, nagli gubitak ili naglo povećanje telesne težine, intenzivno bavljenje profesionalnim sportom, poremećaji u ishrani, kao i hormonski poremećaji poput sindroma policističnih jajnika (PCOS).  

• Slabost žutog tela (insuficijencija lutealne faze) 

Kada dođe do ovulacije, a nastalo žuto telo ne proizvodi dovoljno progesterona, reč je o slabosti žutog tela. Zbog toga se druga polovina ciklusa skraćuje, što oplođenoj jajnoj ćeliji može da oteža da se usadi u matericu. Isti faktori koji mogu negativno da utiču na ovulaciju, dolaze u obzir i kao uzročnici ovog stanja. Takođe, određena oboljenja, kao što su smanjena funkcija štitne žlezde ili trajno povišen nivo hormona prolaktina (hiperprolaktinemija), mogu da doprinesu ovom problemu.  

Hormonske promene u perimenopauzi 

Sa godinama se broj preostalih jajnih ćelija smanjuje – a samim tim i učestalost ovulacije. Budući da se progesteron uglavnom stvara nakon ovulacije, pad njegovog nivoa dolazi kao prirodna posledica. Istovremeno, estrogen (još jedan važan polni hormon) duže vreme ostaje na visokom nivou. Odnos između ova dva hormona se zbog toga menja: progesterona je sve manje, dok estrogen za sada ostaje dominantan. U medicini se zato ovde češće govori o relativnom disbalansu između ova dva hormona, nego o stvarnom „manjku“. Ovaj proces često počinje već krajem tridesetih ili početkom četrdesetih godina – dakle, daleko pre poslednje menstruacije (menopauze).  

Hormonska kontracepcija  

Kombinovane kontraceptivne pilule, hormonski flasteri ili hormonska spirala iz osnove menjaju prirodni hormonski ciklus. U zavisnosti od vrste kontracepcije i individualne reakcije organizma, to može da ima različite uticaje na hormonsku ravnotežu.    

Kako se prepoznaje nedostatak progesterona?  

Telo nam ponekad šalje signale koje teško tumačimo. Sledeće tegobe mogu da ukažu na nizak nivo progesterona – ali to ne mora uvek da bude slučaj. Ako se prepoznajete u ovim simptomima ili niste sigurni, najbolje je da se posavetujete sa lekarom.   

• Neredovna menstruacija

Progesteron pomaže da se ciklus održi u stabilnom ritmu. Kada ga nema dovoljno, menstruacija može da postane kraća ili neredovnija, a ponekad može i potpuno da izostane.  

• Tačkasto krvarenje 

Blago krvarenje u vidu mrlja u danima pre same menstruacije može da bude znak da nivo progesterona prebrzo opada u drugoj polovini ciklusa.  

• Promene raspoloženja i unutrašnji nemir 

Progesteron utiče na određene receptore koji su odgovorni za raspoloženje, osećaj stresa i nervozu. Kada nivo progesterona padne, to može da izazove promene raspoloženja, razdražljivost ili stanja anksioznosti.  

• Poteškoće da ostanete u drugom stanju 

Progesteron priprema sluzokožu materice da prihvati oplođenu jajnu ćeliju i brine o tome da se trudnoća održi. Ako je njegov nivo suviše nizak, to može da oteža usađivanje oplođene jajne ćelije, ali i da poveća rizik od ranog pobačaja – često pre nego što žena uopšte i sazna da je bila trudna.    

• Komplikacije u trudnoći 

Progesteron ima važnu ulogu i tokom same trudnoće: on održava mišiće materice opuštenim, a grlić materice zatvorenim. Konstantno nizak nivo ovog hormona može da poveća rizik od pobačaja ili prevremenog porođaja. Zbog toga se nivo progesterona u ranoj trudnoći, ako postoji bilo kakva sumnja, drži pod budnim okom lekara – na primer, kod žena koje su već imale više pobačaja.   

Kako se utvrđuje nedostatak progesterona?  

Postoje različite metode da se utvrdi koliko je nivo progesterona visok ili nizak. Tako – merenje bazalne temperature i testove za ovulaciju – možete i sami da uradite kod kuće. Iako oni ne pružaju sigurnu dijagnozu, daju jasan signal da nešto sa hormonima možda nije u redu. Ipak, u slučaju bilo kakvih sumnji ili pitanja, uvek se posavetujte sa svojim lekarom. Za precizno utvrđivanje stanja najčešće se koriste analiza krvi, ultrazvučni pregled ili provera statusa hormona.                                           

• Merenje bazalne temperature 

Svakodnevno merenje telesne temperature odmah nakon buđenja (još pre ustajanja iz kreveta!) pomaže da saznate da li je i kada došlo do ovulacije. Skok progesterona nakon ovulacije dovodi i do porasta telesne temperature – i to za oko 0,2 do 0,5 °C. Ukoliko ovaj porast temperature u drugoj polovini ciklusa traje kratko ili je jedva primetan, to može da ukazuje na slabost žutog tela.  

• Testovi za ovulaciju 

Testovi za ovulaciju mere porast LH hormona (luteinizirajućeg hormona) u urinu. Hipofiza luči ovaj hormon neposredno pre ovulacije i tako šalje signal jajniku da oslobodi zrelu jajnu ćeliju. Pozitivan test pokazuje da je ovulacija blizu. Ako test tokom ciklusa uzastopno ostaje negativan, to može da bude znak da izostaje ovulacija – a samim tim i proizvodnja progesterona.   

• Analiza progesterona iz krvi 

Nivo progesterona može da se izmeri iz krvi – idealno u sredini druge polovine ciklusa, otprilike 7 dana nakon ovulacije (kod ciklusa koji traje 28 dana, to je oko 21. dana). To se uglavnom radi u ginekološkoj ordinaciji ili kod lekara opšte prakse. Međutim, danas postoji i mogućnost da specifične vrednosti hormona izmerite kod kuće: pomoću kućnih testova, kod kojih se uzima mali uzorak krvi iz prsta i šalje na analizu ili se čak rezultat očitava odmah..   

• Ultrazvučni pregled 

Pomoću ultrazvuka u drugoj polovini ciklusa, lekar može da uoči žuto telo i proceni da li se ono normalno razvilo.  

• Status hormona 

Kako biste dobili kompletnu sliku o stanju svojih hormona, proširena analiza krvi može da bude od velike koristi. Ova analiza obuhvata i druge hormone koji utiču na ciklus – uključujući estrogen, LH, FSH, prolaktin i hormone štitne žlezde. Ukoliko parovi imaju poteškoća da dobiju bebu, zdravstveno osiguranje u najvećem broju slučajeva pokriva troškove ove analize uz uput lekara.   

Kako se utvrđuje nedostatak progesterona? 

Nije svaki hormonski disbalans znak da vam je odmah potrebno lečenje. Kod blagih ili prolaznih tegoba – na primer, tokom perioda intenzivnog stresa – telo često posle nekog vremena samo od sebe ponovo pronađe balans. Lečenje je potrebno tek kada simptomi počnu primetno da opterećuju svakodnevicu, ako se jave poteškoće da ostanete u drugom stanju ili kada postoji dijagnostikovan uzrok koji zahteva ciljanu terapiju. U zavisnosti od situacije, u obzir dolaze različiti pristupi.  

• Lečenje osnovne bolesti 

Ako se utvrdi prisustvo PCOS-a (sindroma policističnih jajnika) ili bolesti štitne žlezde, njihovo lečenje je na prvom mestu. Često se hormonske tegobe same povuku čim se ciljano izleči njihov pravi uzrok.  

• Terapija progesteronom 

Ako se nedostatak progesterona utvrdi sa sigurnošću, od koristi može da bude uvođenje lekova koji će da ga nadoknade. To je, na primer, slučaj kod izraženih tegoba u  perimenopauzi ili kod poteškoća da ostanete u drugom stanju. U tim situacijama često se koristi bioidentični progesteron: on se proizvodi hemijskim putem, ali je po svom sastavu potpuno identičan progesteronu koji telo samo stvara. Uzima se u obliku kapsula ili gela.  

Važno: Progesteron se izdaje isključivo na recept i nije bezazleni dodatak ishrani. Zbog toga njegovo uzimanje uvek mora da bude pod nadzorom lekara.  

• Promena kontracepcije 

Ukoliko postoji sumnja da su tegobe izazvane hormonskom kontracepcijom, u dogovoru sa svojim ginekologom možete da potražite odgovarajuću alternativu.  

• Biljni preparati 

Konopljika (Vitex agnus-castus) se često koristi kao podrška kod predmenstrualnih tegoba. Smatra se da ona indirektno reguliše balans hormona. Naučni dokazi obećavaju, ali još uvek nisu konačni. Konopljika se generalno dobro podnosi, ali se u slučaju već postojećih hormonskih oboljenja ili istovremene hormonske terapije preporučuje konsultacija sa lekarom.  

Saveti za svakodnevni život 

Pored medicinskih mera, postoji mnogo toga što možete i sami da uradite svakog dana kako biste podržali balans hormona.  

• Uravnotežena ishrana: Raznovrsna ishrana bogata povrćem, mahunarkama, kvalitetnim mastima i vlaknima jača celokupno zdravlje, pa samim tim i vaš hormonski sistem. Sa druge strane, šećer i industrijski prerađene proizvode svedite na minimum ili ih izbegavajte kada god možete.  

Veoma zanimljivo: Dokazano je da Vitamin B6 (Pyridoxin)¹⁾ pozitivno utiče na rad hormona. Između ostalog, ima ga u bananama, krompiru i živinskom mesu, a po potrebi može da se uzima i u obliku dodataka ishrani.  

• Redovna fizička aktivnost: kretanje smanjuje udeo masnog tkiva u telu, čime može da se smanji i proizvodnja estrogena u masnim ćelijama. Istovremeno, fizička aktivnost uspešno oslobađa od stresa, što se direktno odražava na stabilizaciju nivoa progesterona. Sa druge strane, previše intenzivan i naporan sport može potpuno da poremeti ravnotežu hormona.  

• Smanjenje stresa: hronični stres je jedan od onih faktora koji najviše potcenjujemo kada je reč o hormonskom disbalansu. Ako reagujete na vreme – bilo kroz vežbe disanja, jogu, boravak u prirodi, razgovor sa terapeutom ili ćete jednostavno da izdvojite više vremena za odmor – učinićete veliku stvar za svoj hormonski sistem.   

• Kvalitetan san: san je mnogo više od običnog odmora: on reguliše ključne hormonske sisteme, uključujući kortizol i insulin. Odraslim osobama preporučuje se između 7 i 9 sati sna svake noći.  

• Smanjite unos alkohola: alkohol opterećuje jetru i može da uspori razgradnju estrogena. Čak i umereno konzumiranje alkohola može blago da podigne nivo ovog hormona – što je sasvim dovoljno dobar razlog da ga svedete na minimum.