Spelta - drevna žitarica i njena renesansa

Ova vrsta žitarica pripada porodici trava i rodu pšenice. Zbog svoje duge istorije – arheološki nalazi iz Azije sežu u 6. milenijum pre nove ere – ova drevna sorta spada u red žitarica očuvanih u svom prvobitnom obliku. Vremenom je pretrpela niz mutacija i tako su danas poznate različite sorte: neke od njih se smatraju „čistim“ sortama spelte, druge karakteriše ukrštanje sa pšenicom.

Spelta je cenjena zbog blago orašastog ukusa, višestrukih mogućnosti upotrebe i lakoće pripreme, kao i zbog visokog sadržaja minerala i vitamina. Potpomognuta organskim trendom i potrebom za zdravijom ishranom, spelta trenutno doživljava pravu renesansu i sve više se gaji. Ali šta je tačno čini tako posebnom i zašto je zaista bolja od pšenice?

Spelta: zdravija alternativa pšenici?

Poslednjih godina često se raspravlja o tome da li je spelta bolja od pšenice. Nema jasnog odgovora na ovo pitanje – pored ostalog i zbog toga što ih je teško razlikovati. Kao što je već pomenuto, spelta pripada rodu pšenice i posebno se odnosi na meku pšenicu koja je danas rasprostranjena. Uzgred, ovo je čini neprikladnom za osobe sa celijakijom ili za bezglutenski način ishrane. Ipak, spelta se često reklamira kao zdravija alternativa pšenici. To je uglavnom zbog većeg sadržaja vitamina i minerala.

U poređenju sa pšeničnim brašnom, brašno od spelte sadrži više minerala i elemenata u tragovima. Ovo se odnosi i na belo i na integralno brašno od spelte. U korisne sastojke spadaju gvožđe, magnezijum, cink, mangan, bakar i silicijumska kiselina. Za silicijumsku kiselinu, na primer, kaže se da pozitivno utiče na jačinu kože, kose i noktiju. Zbog visokog sadržaja proteina, ova drevna žitarica takođe je dobar izvor hranjivih belančevina. Ona se nije uzalud ranije nazivala žitaricom pesnika i mislilaca. Međutim, kao i sve vrste žitarica, spelta spada u namirnice koje vezuju kiselinu i zbog toga ne treba da je konzumiramo previše. Svako ko ceni alkalnu ishranu treba da vodi računa o dugom klijanju.

Organsko i regionalno – to je šansa!

Još jedna prednost je očigledna: kao autohtona vrsta žitarica, ona je često manje zagađena, a kada se gaji u srednjoj Evropi, tada su i transportni putevi kraći. Ovde se ona posebno dokazala u organskoj poljoprivredi: iako prinos žetve nije tako visok kao kod pšenice i uzgoj zahteva veće radno angažovanje, spelta je otporna na različite vremenske uslove, izdržljiva je i otporna na štetočine i gljivice.

Speltina svestranost pobeđuje

Na kraju, ali ne i najmanje važno, spelta je cenjena zbog svoje jednostavne upotrebe. Hleb, rezanci, pahuljice, keks, palačinke, testo za picu, pa čak i kafa od spelte - asortiman gotovih proizvoda stalno se širi. Naravno, možete i sami da preduzmete akciju: od speltinog brašna mogu da se pripreme sve vrste slatkih i slanih poslastica. Veliki izbor speltinog brašna i proizvoda možete da pronađete u dm online shop-u. Preporučujemo: jednostavno samo probajte!

Dobro poznata i popularna varijacija spelte je zelena spelta. Ovo je spelta koja je ubrana još nezrela i koja je posebno bogata hranljivim materijama. Zelena spelta se uglavnom koristi u supama i pljeskavicama, ali je i dobar sastojak u namazima. Međutim, zelena spelta se brzo kvari i takođe nije pogodna za pečenje.