Moringa: superhrana sa tradicijom

• Odakle potiče moringa?
• Koliko je moringa zdrava?
• Koje aktivne sastojke sadrži moringa?
• Kakvi sve proizvodi sa moringom postoje?

Odakle potiče moringa?

Stablo moringa, botaničkog naziva Moringa oleifera, proširilo se sa područja Himalaja po celoj Indiji. Moringa se kao kultura uzgaja i u jugoistočnoj Aziji, Africi, Latinskoj Americi i arapskim zemljama. Drvo raste brzo, jednostavno se uzgaja i zahteva malo vode. Zahvaljujući blagotvornom sastavu vitamina, minerala i elemenata u tragovima, u kombinaciji sa visokom gustinom hranjivih materija, proizvodi koji sadrže moringu, povoljno utiču na zdravlje. Ukratko, moringa se smatra „superhranom”.

Kakvog je ukusa moringa?

Biljka sadrži visok udeo glikozida ulja slačice, što jestivim delovima daje pikantan ukus. Stablo moringe zato ima i alternativna imena kao što je čudesno drvo ili drvo bataka.  

Kako se koristi moringa?

Gotovo svi delovi biljke moringe su upotrebljivi.

Plodovi: plodovi stabla moringe beru se nezreli, podsećaju na zelenu boraniju i imaju slatko-kiseli ukus. Jedu se sirovi ili kuvani i od njih se pravi sok. 

Semenke: iz semenki se cedi ulje moringe, koje se naziva i behen ulje. Ima dug rok trajanja, ne užegne i koristi se kao ulje za kuvanje, kao hranjiva kozmetička komponenta, zatim kao biogorivo i kao ulje za podmazivanje precizne mehanike. Ostala područja primene uključuju pročišćavanje vode i ajurvedsku medicinu.

Koren: korenje mladih biljaka se koristi kao ren.

Listovi: listovi mogu da se pripremaju kao lisnato povrće. Sok koji se dobije iz lišća koristi se u dijetetici za prevenciju i suzbijanje neuhranjenosti. Takođe, od lišća može da se napravi čaj, koji pored ostalog, pruža olakšanje prilikom prehlade, gripa i gastrointestinalnih problema. U Evropi je uobičajena moringa u prahu i može da bude dodatak jelima ili da se stavlja u smuti.

Cvet: cvetovi moringe se koriste za pravljenje čaja, čiji je ukus nešto blaži od čaja napravljenog od lišća.

Koliko je moringa zdrava?

Plodovi i listovi moringe izuzetno su hranjivi (100 grama osušenih listova daje 372 kilokalorije) i dugotrajno pružaju osećaj sitosti. Sadrže minerale, vitamine, antioksidanse, kao i esencijalne aminokiseline u visokim koncentracijama. Ovaj koktel sastojaka pokriva znatan raspon efekata i čini moringu gotovo univerzalnim lekom za koji se kaže da je efikasan u širokom rasponu primena i bolesti:  

• neuhranjenost i pothranjenost
• jačanje imunog sistema
• upala i infekcija
• prevencija moždanog udara, arterioskleroze i srčanog udara
• zaštita od slobodnih radikala (oštećenja ćelija uzrokovanih nusproduktima metabolizma iz životne sredine)
• ubrzano obnavljanje ćelija
• stimulacija cirkulacije i metabolizma
• poboljšava snagu i izdržljivost
• potpora protiv poremećaja spavanja i anemije
• stimuliše sagorevanja masti i digestivnih procesa
• pomoć kod nadutosti, glavobolje i ublažavanje stresa
• afrodizijak
• stabilizacija hormonskih fluktuacija
• snižavanje nivoa LDL holesterola i krvnog pritiska
• prevencija raka i dijabetesa tipa 2

Da li je moringa zaista toliko dobra?

Moringa se hiljadama godina koristi u ajurvedskoj medicini i prepisuje se za više od 300 bolesti, od kožnih problema i glavobolja do gojaznosti. Njena primena i efekti su već dugo dokumentovani. Međutim, trenutno ne postoje kliničke studije utemeljene na naučnim kriterijumima koje bi dokazale dobrobiti moringe za ljude. Jednostavno još uvek nedostaje dovoljno pouzdanih podataka. Visok sadržaj hranjivih materija i aktivnih sastojaka biljke je neosporan.

Koje aktivne sastojke sadrži moringa?

Moringa sadrži visoke koncentracije hormona zeatina koji je zaslužan za brz rast stabla i obezbeđuje brzu apsorpciju sastojaka iz listova, plodova i korena u organizmu. Takođe, kaže se da zeatin ubrzava regeneraciju kože i smatra se sastojkom protiv starenja. Tu su i brojni antioksidansi (molekuli koje štite od slobodnih radikala), proteini i mikronutrijenti. Smatra se da sadrži oko 90 različitih hranjivih materija. 

Vitamini

Vitamin A (beta-karoten) čini najveći udeo vitamina u moringi, sa 18,9 miligrama na 100 grama osušenih listova. Ima glavnu ulogu u funkcionisanju vida, imunološkom sistemu i rastu ćelija. Pored toga, moringa sadrži, vitamin D (podržava imuni sistem, zdravlje kostiju i funkcije mišića), vitamin E (antioksidans koji je važan i za zaštitu ćelija i zdravlje kože) kao i vitamin K (važan za zdravlje kostiju i kardiovaskularni sistem i zgrušavanje krvi) i razne vitamine B (važni za: imunološki i nervni sistem, proizvodnju energije).

Minerali

Naročito se ističe visok sadržaj kalcijuma i kalijuma (2000 odnosno 1324 miligrama na 100 grama). Oba minerala su bitna za rad mišića i nerava, kalcijum  je neophodan za zdravlje kostiju, a kalijum za rad mišića. Sadrži i magnezijum (mišići, nervi, energetski metabolizam). 

Elementi u tragovima

U 100 grama moringe nalazi se 28,2 miligrama gvožđa. Gvožđe je veoma važno za stvaranje krvi i prenos kiseonika. Ostali elementi u tragovima su:  

• Cink (imuni sistem, zarastanje rana, rast ćelija)  

• 18 (od 20) esencijalnih aminokiselina (gradivni blokovi za proteine; regulišu energetski metabolizam, rast ćelija, obnovu ćelija i imunološke funkcije)  

• Omega-3 masne kiseline (izgradnja ćelijskih membrana, zdravlje kardiovaskularnog sistema, funkcija mozga, vid, antiinflamatorno dejstvo)  

Još jedna značajna komponenta je hlorofil: visoko alkalni zeleni biljni pigment sprečava hiperacidozu. 

Kakvi sve proizvodi sa moringom postoje?

Moringa se koristi u svežem obliku u zemljama u kojima se uzgaja, a u Evropi je dostupna u sušenom obliku:  

• čaj od moringe u listovima 

• moringa u prahu kao sastojak za pripremu pića i hrane 

• tablete moringe od praha lišća 

• moringa kapsule (punjene prahom) kao dodatak ishrani 

Seme moringe (na primer u prahu, može da se koristi kao kuhinjski sastojak ili pasta za spoljašnju upotrebu) i ulje moringe takođe može da se nađe u ponudi u specijalizovanim radnjama.